Goran Bajšanski
Dvostruki svetski i evropski šampion u savate boksu Goran Bajšanski
15 jula, 2017
Merenje brzine kretanja vozila, bez zaustavljanja
17 jula, 2017

Pravda – spora i nedostižna

Pravda - spora i nedostižna

Član Strukovnog udurženja policije „dr Rudolf Arčibald Rajs“ je istakao da će, poučen lošim pravnim iskustvu, drugačije gledati na pravo, pravdu i pravičnost posle nemilog događaja iz 2015. godine, gde službeno ništa više ne može da se uradi.

Naime, dana 15.9.2015. godine pomenuti član bio je oštećen krivičnim delom Ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23 starog Zakona o javnom redu i miru, zbog vređanja, zajedno sa još dvojicom kolega.

Događaj je kvalifikovao dežurni zamenik Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu. Dana 24.9.2015. godine je protiv osumnjičenog podneta krivična prijava u redovnom postupku zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio napred navedeno krivično delo. Postupajući javni tužilac je obavio razgovor sa svedocima događaja i saslušao je osumnjičenog. Dana 3.3.2017. godine je doneto Rešenje o odbačaju krivične prijave, jer događaj ne predstavlja krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Osumnjičeni je pred javnim tužiocem saslušan tek 24.6.2016. godine, a svedoci, ujedno i oštećeni, ispitivani 7.11.2016. godine.

Pitanja koje se ovde s punim pravom mogu postaviti, jesu: zbog čega je u postupku gde je došlo do ometanja ovlašćenog službenog lica MUP-a bilo potrebno devet (9) meseci do saslušanja osumnjičenog, odnosno četrnaest (14) meseci do ispitivanja svedoka? Da li je ovo još jedna potvrda da srpsko pravosuđe i dalje krši sve, zakonom i međunarodnim pravom, propisane rokove za suđenje u razumnom roku? Da li javni tužilac namerno čekao da stupi na pravnu snagu novi Zakon o javnom redu i miru (februara 2016. godine), kako bi primenio načelo zabrane retroaktivne primene propisa, osim u slučaju kada je novi propis blaži za učinioca? Koji će se propis smatrati blažim za učinioca, propisano je krivičnim zakonodavstvom. U konkretnom slučaju je javni tužilac posle skoro godinu i po dana utvrdio da događaj ispunjava obeležja novog prekršaja propisanog u Zakonu o javnom redu i miru, a to je određeno u članu 22 kao Vređanje službenog lica u vršenju službene dužnosti, a ne obeležja navedenog krivičnog dela. Pošto je utvrđeno da se radi o prekršaju, a ne o krivičnom delu, nesumnjivo je da je javni tužilac ispoštovao u potpunosti načelo kojim se dozvoljava da se na učinioca primeni novi zakon, jer je po svim parametrima blaži za učinioca.

Pravni problem se tu ne završava. Rešenje o odbačaju krivične prijave je 20.3.2017. godine poslato oštećenima, kao i nadležnoj policijskoj ispostavi koja je podnela krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Da su rokovi bitna stavka u pravnim odnosima, dokazuje i sledeća činjenica. Prema Zakonu o prekršajima je propisan rok zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka. U članu 84, stav 1. Zakona o prekršajima je propisano da prekršajni postupak ne može da se pokrene, niti vodi ako protekne jedna godina od dana kada je učinjen prekršaj. Ovaj stav propisuje relativnu zastarelost, dok je za apsolutnu zastarelost potrebno da prođe dva puta od vremena koje se po zakonu traži za zastarelost, što u prekršajnom pravu predstavlja dve godine.

Član Udruženja je kontaktirao starešinu nadležne policijske ispostave koja je dana 24.9.2015. godine podnela krivičnu prijavu zbog krivičnog dela iz člana 23 starog Zakona o javnom redu i miru, kako bi oni podneli odgovarajuću prekršajnu prijavu protiv gore navedenog osumnjičenog, jer je javno tužilaštvo ustanovilo da se ne radi o krivičnom delu, već o prekršaju koji je propisan novim Zakonom o javnom redu i miru. Starešina pomenute policijske ispostave, tumačeći član 84 Zakona o prekršajima, odbio je da podnese prekršajnu prijavu jer je nastupila zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka. Oštećeni tu nije stao, već je izvršio razne konsultacije sa sudijama i javnim tužiocima. Dežurni sudija u prekršajnom sudu u Novom Sadu je izjavila da je u konkretnom događaju nastupila zastarelost pokretanja prekršajnog postupka, jer je od momenta izvršenja radnje koje predstavlja obeležje prekršaja prošlo više od godinu dana, te da će prekršajni sudija, ukoliko bude podnet Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, isti biti odbačen, a da vreme koje je bilo potrebno tužiocu da utvrđuje činjenično stanje nije prekinulo rok zastarelosti. Takođe, dežurni zamenik Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu je potvrdio navode dežurnog sudije za prekršaje.

Našem članu ne preostaje ništa drugo, nego da pokrene privatnu parnicu zbog povrede časti i ugleda u cilju nadoknade nematerijalne štete, jer mu država i služba nije dala mogućnost da se u službenim i javnim postupcima (krivični ili prekršajni) zadovolji pravda i učinilac kazni.

Navešćemo deo Rešenja o odbačaju krivične prijave, gde je postupajući javni tužilac utvrdio postojanje prekršaja, ali, nažalost, ne i mogućnost da se pokrene i prekršajni postupak zbog zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka:

„…Imajući u vidu navedeno, ne može se izvesti zaključak da su se radnjama osumnjičenog K.N. stekla obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz čl. 23 Zakona o javnom redu i miru, obzirom da je na osnovu izjava imenovanih svedoka utvrđeno da osumnjičeni nije pretio da će napasti, pokušao da napadne, niti napao službena lica nadležnih organa u vršenju njihove službene dužnosti. Nesporno je utvrđeno jedino da je osumnjičeni K. Vređao policijske službenike, te se osnovano može zaključiti da su se u radnjama osumnjičenog stekla obeležja prekršaja iz čl. 22 Zakona o javnom redu i miru – vređanje službenog lica u vršenju službene dužnosti…“

Svako može da postavi pitanje zbog čega je tužilaštvu bilo potrebno toliko vremena da utvrdi činjenično stanje i kvalifikuje događaj kao prekršaj? Da li mi koji stojimo na istoj strani s pravosudnim organima ne možemo imati prioritet u odlučivanju? Da li će taj postupajući javni tužilac imati bilo kakve pravne posledice, jer mu je bilo potrebno više od godinu i po dana da ispita 5 svedoka i sasluša 1 osumnjičenog da bi doneo odluku o odbačaju krivične prijave? Da li je tužilaštvo namerno čekalo da stupi novi zakon na snagu, kako bi svoj posao prebacilo na drugi nadležni državni organ (prekršajni sud)? Na kraju krajeva, da li je moguće da u zakonu postoji takva pravna praznina u vezi s rokovima zastarelosti, da nikakva službena radnja koja je ovde preduzete od strane javngo tužioca nije prekinula isti?

Opisano se desilo našem članu i nesumnjivo je isti žrtva nepotpunog i šturog pravnog sistema u našoj državi. Zaključak koji može da se izvede iz svega napred navedenog, ujedno može biti i savet kolegama i članovima Udružnja, a to je: u svim događajima koji mogu da sadrže obeležje i krivičnog dela i prekršaja, bolje da se podnesu i prekršajna i krivična prijava, s naznakom u istim da je podneta i ova druga, pa će organ koji pre završi postupak, doneti konačnu odluku i ispoštovaće načelo ne bis in idem, tako da osumnjičeni ili prekršilac neće biti kažnjen dvaput, niti će se do kraja voditi oba postupka. U protivnom će dolaziti do ovakvih pravnih nemogućnosti da se na adekvatan način zadovolji pravda službenim putem, jer će često dolaziti do zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka.

Ne ostaje nam ništa drugo, osim da se nadamo da će se pravo, pravda i pravičnost spojiti u jedno i da će država moći pružiti adekvatnu pravnu zaštitu, posebno onima koji joj verno služe i obavljaju svoje zadatke savesno, odgovorno, pošteno i profesionalno.

Boban Pavlov master kriminalista

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *