Tribina „Uslovi za bezbedno smeštanje i držanje oružja“
3 marta, 2020
MUP Republike Srbije prvi u regionu uveo Tim za podršku za policajce!
6 aprila, 2020

Ostani kod kuće!

Strukovno udruženje policije apeluje na građane Republike Srbije i na sva lica koja su se zatekla na teritoriji Republike Srbije u ovim trenucima, da poštuju naložene mere, odluke i naredbe Vlade Republike Srbije i resornih ministara u cilju uspešne borbe i prevazilaženja pandemije.

Iskustva zemalja i starategije u svetu koje su se uspešno pokazale u borbi sa pandemijom izazvanom virusom Kovid-19 i obuzdale razvoj epidemije jesu sledeće:

  1. Permanentno testiranje šireg broja ljudi, posebno osoba koje imaju simptome zaraze.
  2. Izolacija obolelih.
  3. Priprema i brza reakcija.
  4. Socijalno distanciranje.

Socijalno distanciranje je veoma bitno i u pitanju je individualno zalaganje i disciplina nas samih. Preko je potrebno da građani svojom disciplinom i strpljivošću doprinesu navedenom zajedničkom cilju.

Stoga ne treba ove mere shvatiti kao teret i uskraćivanje ustavnih prava građana nego kao realnu potrebu i dokazanu strategiju protiv pandemije.

Takođe, evidentan je problem plasiranja i širenja lažnih vesti kojima se izaziva panika i nered, te se politički deluje protiv oponenta.

Apelujemo na medije da uvek provere sve informacije iz više izvora, jer nije svaka informacija koja se plasira istinita a za posledicu može imati širenje i izazivanje panike i nereda.

U prilogu navodimo stručni komentar objavljen na sajtu „Paragraf lex“ koji sadrzi analizu u vezi sa predmetnom materijom.

Ovaj tekst sadrži kratku analizu odredbe člana 343. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) koji inkriminiše izazivanje nereda i panike.
Pre svega potrebno je znati šta je vanredno stanje. Shodno Zakonu o odbrani („Sl. glasnik RS“, br. 116/2007, 88/2009, 88/2009 – dr. zakon, 104/2009 – dr. zakon, 10/2015 i 36/2018) vanredno stanje je definisano kao stanje javne opasnosti u kojem je ugrožen opstanak države ili građana, a posledica je vojnih ili nevojnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti.

Za građane je bitan član 202. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006) koji omogućava (nakon proglašenja vanrednog ili ratnog stanja) odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom u neophodnom obimu. Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da važe prestankom vanrednog stanja.

Osnovni oblik krivičnog dela izazivanje nereda i panike čini lice koje iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrdnji izazove paniku ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera države. Kazna za osnovni oblik je zatvor od 3 meseca do 3 godine i novčana kazna.

Iako svi kolokvijalno znamo šta je panika, zbog prirode krivičnog dela potrebna je što veća preciznost. Profesor Zoran Stojanović paniku definiše kao „iznenadno uznemirenje građana jačeg intenziteta, prouzrokovano strahom zbog iznošenja ili pronošenja lažnih vesti ili tvrđenja. Panika često vodi tome da građani preduzimaju postupke kojima se narušavaju javni red i mir, ali to nije nužno za ovu vrstu posledice“. Profesor Lazarević smatra da se panika kod građana izaziva kada se stvara osećanje nezadovoljstva, revolta ili neodobravanja prema nekim organima ili odlukama ili merama. Osim panike, posledice izvršenja ovog krivičnog dela su i teže narušavanje javnog reda i mira, ali i osujećivanje ili značajnije ometanje sprovođenja državnih odluka. Teže remećenje javnog reda i mira podrazumeva njegov značajniji intenzitet, što u praksi podrazumeva zaista teške povrede, što se procenjuje po obimu pojave i intenzitetu ugrožavanja. Treća posledica krivičnog dela koja se odnosi na osujećivanje ili značajnije ometanje odluka državnih organa je za prilike u kojima se nalazimo trenutno veoma važna. Naime, državni organi i organizacije koje „vrše javna ovlašćenja“ gotovo na dnevnom nivou donose odluke kojima se suzbija Korona virus, te iznošenje ili pronošenje lažnih vesti koje utiču na njihove odluke čine biće krivičnog dela. Sprovođenje mera je osujećeno kada se uopšte nisu mogle realizovati, a iste su značajnije ometene kada je njihovo sprovođenje praćeno velikim poteškoćama.

Predmetno krivično delo se izvršava na dva načina – iznošenjem ili prenošenjem lažnih vesti. Iznošenje lažnih vesti predstavlja saopštavanje informacija drugim licima kao svojih sopstvenih, dok prenošenje označava njihov prenos od lica od koga su potekle ili koje ih takođe prenosi. Vesti ili tvrdnje treba da budu lažne, a prof. Lazarević navodi (imajući u vidu posledicu) šta bi to moglo da bude. Recimo ekonomska situacija se prikazuje težom nego što jeste, najavljuju se mere državnih organa koje građani ne bi povoljno primili, tvrdi se da je došlo do nestašice životnih namirnica, lekova, goriva i sl. Lažne vesti i tvrdnje mogu se odnositi i na druge životne sfere (privrednu situaciju, ekonomske mere, stambenu politiku, bezbednost zemlje, međunarodne odnose…).

Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela propisuje drugi stav člana, koji predviđa da će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina, onaj ko izazove paniku i nered putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu. Ovaj oblik često se vrši putem društvenih mreža. S obzirom na to da je građanima usled mera zbog Korone virusa kretanje ograničeno, a da verovatno mnogi domovi imaju pristup internetu, te da građani sve više komuniciraju putem društvenih mreža, opasnost od izvršenja ovog krivičnog dela na ovaj način je izvesna.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *