Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima!
18 oktobra, 2017
Otvoreno pismo Rodoljubu Šabiću – Policija nije politika!
23 oktobra, 2017

Reci NE drogi u školi!

Strukovno udruženje policije je započelo iz sopstvenih prihoda realizaciju projekta ,,Reci ne drogi u školi“ koji se sprovodi  Osnovnim školama na teritoriji Srbije.

 

Ciljevi:

– Ukazati predavanjima roditeljima i učenicima na predrasude u vezi sa opojnim drogama u cilju boljeg informisanja kao preduslova da se bolje odgovori na izazove koje nose droge;

– Istraživanje na temu rasprostranjenosti narkomanije među učenicima;

– Osposobljavanje roditelja da prepoznaju jasne pokazatelje zloupotrebe opojnih droga;

– Upoznati roditelje i učenike sa novim sintetičkim drogama koje su se pojavile na „crnom“ tržištu;

– Upoznavanje roditelja sa „uličnim slengom“.

– Mapiranje prostorija u okviru škola u kojima se pojavljuju ili konzumiraju opojne droge (detekcija i identifijacija narkotika) ;

– Određivanje vrste opojne droge ukoliko je detektovana;

– Ohrabrivanje, podizanje da samopouzdanja i stimulisanje roditelja i učenika da se uključe u kampanje protiv zloupotreba droga;

– podsticanje i razvijanje emocionalne inteligencij, epodizanje svesti o problemu zloupotrebe droga i o potrebi za njenim sprečavanjem, kao i o potrebi afirmacije zdravih stilova života;

– podsticanje razvoja i primene preventivnih aktivnosti u ovoj oblasti i različitih programa orijentisanih ka smanjenju potražnje za drogama, a posebno aktivnosti u pogledu pojave i širenja novih psihoaktivnih supstanci i politoksikomanije (politoksikomanija podrazumeva konzumiranje dve ili više psihoaktivnih supstanci (PAS) radi postizanja specifičnog efekta).

Očekivani rezultati

– Usvajanje i unapređenje znanja roditelja i učenika, prevazilaženje predrasuda u vezi sa opojnim drogama, osposobljavanje istih da prepoznaju pokazatelje zloupotreba opojnih droga .

– Podizanje nivoa svesti kod roditelja i učenika i izgradnja pozitivnog stava u vezi sa konzumiranjem i zloupotrebom i štetnosti opojnih droga i novim sintetičkim drogama.

– Prikupljanje podataka o vrsti, rasprostranjenosti, učestalosti, vremenskoj, situacionoj i prostornoj distribuciji konzumiranja droga od strane učenika.

– Prikupljanje podataka o prostorijama u okviru škola u kojima se pojavljuju ili konzumiraju opojne droge putem SPOT aerosol setova za detekciju i identifikaciju narkotika.

Aktivnosti (detaljan opis projektnih aktivnosti u poglavlju 4.5 )

  • Priprema projektnih aktivnosti

– Medijska ispraćenost projekta.

– Saradnja sa školama.

  • Štampanje i deljenje propagandnog materijala.
  • Predavanje – Jedan čas (45 min) na temu predrasuda u vezi sa opojnim drogama, osposobljavanje istih da prepoznaju jasne pokazatelje zloupotreba opojnih droga i upoznavanje sa novim sintetičkim drogama koje su se pojavile na „crnom“ tržištu i koje su dostupne;
  • Detekcija prostorija škola u u okviru škola u kojima se pojavljuju ili konzumiraju opojne droge putem SPOT aerosol setova za detekciju i identifikaciju narkotika američkog proizvođača “MISTRAL GROUP“

– Prezentovanje rezultata testiranih prostorija u kontekstu detekcije i identifikacije narkotika.

  • Istraživanje

– Anketiranje učenika;

– Obrada i analiza podataka;

– Izrada baze podataka.

OPIS PROJEKTA

IDENTIFIKOVANJE PROBLEMA I ANALIZA KONTEKSTA

Upotreba opojnih droga od strane adolescenata jedan je od ozbiljnijih problema savremenog društva i sa pravom se može okarakterisati kao globalan problem. Pogađa sve segmente društva, sve nacije, rase, vere, socijalne statuse i oba pola. Osim što ugrožava živote mladih pojedinaca, zloupotreba opojnih droga među učeničkom i adolescentnom populacijom utiče na čitavo društvo uopšte i preti da izazove trajnu nestabilnost društva.

Opojna droga je svaka supstanca biološkog, odnosno sintetičkog porekla koja se nalazi na Spisku, u skladu sa Jedinstvenom konvencijom o opojnim drogama („Službeni list SFRJ”, broj 2/64), odnosno supstanca koja deluje primarno na centralni nervni sistem smanjujući osećaj bola, izazivajući pospanost ili budnost, halucinacije, smetnje u motornim funkcijama, kao i druge patološke ili funkcionalne promene centralnog nervnog sistema1.

Psihotropna supstanca je svaka supstanca biološkog, odnosno sintetičkog porekla koja se nalazi na Spisku, u skladu sa Konvencijom o psihotropnim supstancama („Službeni list SFRJ”, broj 40/73), odnosno supstanca koja deluje primarno na centralni nervni sistem i menja moždane funkcije, zbog čega se menja percepcija, raspoloženje, svest i ponašanje.2

Naše pozitivno zakonodavstvo3, prihvatajući preporuke Međunarodne zajednice, u smislu usaglašavanja odrednica o proizvodnji i prometu opojnih droga, odredilo da su “opojne droge, supstance prirodnog ili sintetičkog porekla čijom se upotrebom mogu stvoriti stanja zavisnosti koja mogu da izazovu oštećenja zdravlja ili da na drugi način ugroze ljudski integritet u fizičkom, psihičkom ili socijalnom smislu. Opojnim drogama smatraju se i psihotropne supstance.”

Stoga je važno reći, sa naučnog aspekta savremenih koncepcija zavisnosti od psihoaktivnih supstanci ili narkomanije, da je zajednički imenitelj u širem smislu droga, koje se međusobno razlikuju prema poreklu, vrsti i farmakološkom potencijalu, uticaj na ljudski organizam. U sociološko – pravnoj terminologiji se govori o opojnim drogama (iako nisu sve opojne), a sa medicinskog stanovišta o psihoaktivnim supstancama.

Pod pojmom psihoaktivnih supstanci smatraju se prvenstveno opojne droge.

Pod terminom upotreba opojnih droga podrazumeva se upotreba marihuane ili hašiša (kanabisa), amfetamina, LSD-ja ili drugih halucinogenih sredstava, kreka, kokaina, ekstazija, heroina, magičnih pečurki, trodona i ostalih analgetika i GHB-a. Inhalansi uključuju supstance koje se udišu, kao npr. lepak ili aerosole. Medicinska sredstva, kao što su sredstva za smirenje (sedativi), anabolički steroidi ili analgetici nisu ilegalni po svojoj definiciji, kada se upotrebljavaju u skladu sa preporukom lekara i izdaju na recept. Upotreba medicinskih sredstava bez lekarskog recepta je delom ilegalna prema farmaceutskim pravilima.

Definicija opojnih droga koja se koristi u ovom projektu podrazumeva sva prethodno navedena sredstva, tj. marihuanu ili hašiš (kanabis), amfetamine, LSD ili druga halucinogena

sredstava, krek, kokain, ekstazi, heroin, magične pečurke, trodon i ostale analgetike, GHB, inhalanse, alkohol u kombinaciji sa lekovima i sedative (bez lekarskog recepta).

U zavisnosti od konzumiranja (načina i vremenskog intervala), potom prema osnovnom mehanizmu delovanja na centralni nervni sistem (CNS), sve nabrojane opojne droge i PAS se mogu podeliti, tj. svrstati u četiri veće grupe i to:

DN – droge sa narkotičko – analgetskim dejstvom i efektima na CNS – svi derivati opijuma (morfijum, kodein, heroin, mepedrin i metadon),

DP – droge sa psihodepresivnim efektima na CNS – alkohol i barbiturati, DS – droge sa stimulativnim delovanjem na CNS – kokain i amfetamini, i DH – droge sa halucinogenim svojstvima delovanja na CNS – meskalin, psilocibin, LSD, MDA i dr.

I pored opšte prihvaćene podele Svetske zdravstvene organizacije (SZO), američki autori navode i podelu na osnovu slabijeg ili jačeg farmakološkog potencijala4 i farmakodinamičkog delovanja na CNS, na “lake i teške”, “meke i tvrde”, te “opasne i bezopasne” droge, i na kućne droge.5

Smatramo da ovakva podela droga i PAS je neadekvatna i neprimerena (namerno ili nenamerno) savremenosti, ne doprinosi aktuelnim koncepcijama prevencije, naprotiv izaziva veću radoznalost i lakše donošenje odluke od stranemladih da probaju od nekih takvih “lakih droga”, što može biti siguran uvod u brži razvoj zloupotreba droga i PAS.

Osnova mehanizma delovanja droga i PAS se nalazi u biohemijskim ihemijskim procesima moždanih ćelija, koje su zadužene za regulaciju određenihfunkcija u organizmu čoveka. U zavisnosti od načina unošenja droga u organizamnastaju poremećaji u funkcijama vegetativnog (oralno), centralnog nervnog sistema( intravenski), i na funkcije perifernog nervnog sistema.

Osobe koje povremeno ili permanentno upotrebljavaju-zloupotrebljaaju neku supstancu ili drogu, vremenom bivaju psihički izmenjene ličnosti, duhovno i fizički slabe, skloni su asocijalnom ponašanju (lažima, prevarama, krađi itd) postaju preveliki teret u socio-medicinskom i ekonomskom smislu za porodicu, ali i veliki problem za društvo u celini.

Poslednjih decenija HH veka, broj narkomana-zavisnika, na razne vrste droga, dostiže čak cifru od 200 miliona (prema izveštaju SZO) na svetskom nivou. Stoga, Svetska zdravstvena organizacija smatra za preko potrebno preciznije određenje, tj. klasifikaciju psihičkih poremećaja i poremećaja u ponašanju nastalih zbog upotrebe, neke supstance ili droge, te 1992. godine, iznosijedinstvenu podelu, opisanu, navodeći po oznakama (šiframa) od F10 – F19.486

F10. – Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja zbog upotrebe alkohola. F11. – Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja zbog upotrebe opijata. F12. – Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja zbog upotrebe kanabinola. F13. – Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja zbog upotrebe sedativa i hipnotika. F14. – Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja zbog upotrebe kokaina. F15. – Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja zbog upotrebe drugih stimulanasa, uključujući i kofein. F16. – Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja zbog upotrebehalucinogena. F17. – Mentalni poremećaji i poremećaj

F18. – Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja zbog upotrebe isparljivih rastvarača. F19. – Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja zbog upotrebe više droga i upotrebe drugih PAS

Korišćenje opojnih droga nosi sa sobom brojne rizike i probleme. Pored toga što negativno deluje na zdravlje adolescenata, povlači za sobom brojna rizična ponašanja i izoženost opasnosti. Zbog takvog stanja, stvara se potreba da se reaguje i pristupi kreiranju programa prevencije.

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci – PAS i narkotika je prevazišla obične devijantne pojave, jer farmakološka svojstva droga sa svojim farmakodinamičkim dejstvom (različito u zavisnosti od psihofiziologije pojedinca), zatim i posledice njihovog uzimanja su takve da, vode bez izuzetaka u degradaciju pojedinca i porodice, potom i degradaciju svakog korisnika. To znači da je razvoj mlade osobe (naročito dece od 14-18-te godine) psohofizički zaustavljen u osnovnoj fazi razvoja za buduće godine života (biološki) i fazi socijalizacije. Oni sve svoje želje, osećanja, navike i sposobnosti vezuju za supstancu-drogu i zato se njihov životni vek radikalno umanjuje.7

Istaživanja na temu opojnih droga i adolescenata nastoje da ispitaju aspekte upotrebe opojnih droga u adolescenciji i dođu do rezultata koji će pomoći u suzbijanju ovog značajnog problema. Najčešće su ispitivani pojedinačni, psihološki faktori, interpersonalni činioci, uticaj društva i njegovih delova, razni socijalni činioci i biološki faktori.

Utvrđno je da traženje senzacija, društveno suočavanje, direktna agresivnost, loše školsko postignuće i niži nivo roditeljskog staranja utiču na nezakonitu upotrebu droga i konzumiranje alkohola. Potrebno je ispitati i sve posledice do kojih dovodi upotreba psihoaktivnih supstanci i do kojih razmera efekti upotrebe supstanci tačno dosežu, bilo da se radi o efektima koji utiču na psihozičko zdravlje pojedinca, njegovo ponašanje, odnose sa drugima ili socijalno funkcionisanje.

Upotreba opojnih droga među adolescentnom populacijom predstavlja globalni problem i tiče se adolescenata širom sveta, bez obzira na razvijenost određenog društva, njegove karakteristike, kulturu, ekonomske faktore, školski sistem i druge aspekte.

U okviru našeg obrazovnog sistema tema psihoaktivnih supstanci (PAS) spominju se obrađuju u Kreativnom radu sa učenicima protiv zloupotrebe PAS (3-6 razred), Podrška porodici (4-7 razred) i Vaspitanje za zdravlje (srednja škola).

Uzimajući u obzir tako mali broj predmeta, a tako obimnu, široku i „živu“ materiju i problematiku, fond časova je nedovoljan da se učenici objektivno i pravovremeno informišu o relevantnim činjenicama u vezi sa PAS.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *