„NUŽNO JE DA POLICAJAC IMA VIŠI STEPEN TOLERANCIJE NA UVREDE I PRETNJE“

PODELILI SMO PATIKE MALIŠANIMA I PREKINULI DALJE DRUŽENJE ZBOG NOVONASTALE SITUACIJE
19 jula, 2020
PANEL-DISKUSIJA O DISKRIMINACIJI ROMA U NOVOM SADU „UPOZNAJ, NE SUDI“
9 septembra, 2020

„NUŽNO JE DA POLICAJAC IMA VIŠI STEPEN TOLERANCIJE NA UVREDE I PRETNJE“

Viši sud u Novom Sadu je doneo još jednu odluku kojom potvrđuje da policijski službenici u svakodnevnom obavljanju svojih zadataka nisu zaštićeni ni kada su im povređeni čast i ugled od pojedinaca koji se osmele da vređaju i prete službenim licima. Kao da policijski službenici nisu ljudi i da nemaju dostojanstvo, čast, ni ugled.

Ustavom Republike Srbije u članu 23. je propisano da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite. Dalje, u članu 25. Ustav propisuje da je fizički i psihički integritet nepovrediv.

Naime, policijski službenik M. L. je Osnovnom sudu u Novom Sadu 21.3.2017. godine, preko punomoćnika, podneo tužbu za naknadu nematerijalne štete. U tužbi je navedeno da ga je tužena M. J. vređala i pretila mu rečima: „Popušiš mi kur*c, debilčino! Odjebi od mene. Zapamtićeš ti mene, videćeš za ovo! Pokajaćeš se što nosiš uniformu…Videćemo se mi još…Još ovo nije završeno! Jeba*u ti ja majku!“ i slične uvredljive i preteće reči. Pri tome, ona je upravljala motornim vozilom pod uticajem alkohola, a sa njom u vozilu se nalazio muškarac za kojim su bile raspisane poternice, s nelegalnim oružjem u kojem su kasnije ustanovili da je bio metak u cevi. Izuzetno opasna i stresna situaciju, za koju su policijski službenici i obučeni. Ali sud smatra da su policajci obučeni i za to da nemaju dostojanstvo, čast i ugled, kao njegove kategorije.

Intervencija se odnosila na prijavu remećenja javnog reda i mira u jednom novosadskom kafiću u kojem su učestvovali tužena i saputnik u vozilu.

Prvostepeni postupak se završio 3.10.2018. godine. Godinu i po dana od podnošenja tužbe. Postupajući sudija je delimično usvojio tužbeni zahtev i dosudio srazmernu naknadu koju tužena treba da plati tužiocu. Na tu presudu je žalbu uložio punomoćnik tužene, osporavajući prvostepenu presudu ističući da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan, jer tužilac nije dokazao da mu je kritičnom prilikom čast bila povređena, te da bi kao policijski službenik trebalo da ima veći prag tolerancije na ovakve ekcesne situacije.

Viši sud u Novom Sadu, kao drugostepeni, utvrdio da je žalba osnovana i nalazi da tužilac nije dokazao da je došlo do poremećaja njegovog duševnog stanja, odnosno da je isti promenio mišljenje o samom sebi usled ponašanja tužene i izgovorenih reči i pretnji kritičnom prilikom, te da je usled toga trpeo duševne bolove, naročito uzevši u obzir činjenicu da kolege (svedoci u postupku) nisu primetili promenu raspoloženja kod istog. Nužno je da lice koje se bavi policijskom profesijom poseduje viši stepen tolerancije na postupke učinilaca krivičnih dela i prekršaja, imajući u vidu da i prilikom uobičajenih, rutinskih intervencija određena neprijatna ponašanja, pretnje, vređanja nisu retka pojava od strane istih, naprotiv. Stoga, prema stavu ovog suda, ovakve ekcesne situacije su deo uobičajenog rizika koje ta profesija nosi sa sobom, iz kog razloga je tužilac kao policijski službenik morao biti spreman da ovakve i slične situacije podnese uz veći stepen tolerancije – navodi se u obrazloženju drugostepene presude.  

U kojoj li se školi uči i stiče visok stepen tolerancije na uvrede i pretnju upućenoj direktno policijskim službenicima? I oni su građani, ali samo u „odelu“. I policijski službenici imaju dostvojanstvo. Čast i ugled su nepovredive kategorije koje uživaju ustavnu garanciju. Kako sudije mogu da utvrđuju i ne uvažavaju tužbeni zahtev policijskih službenika kada je dokazano u prvostepenom postupku da mu je povređena čast vređanjem i pretnjom tužene.

Čast je subjektivna kategorija koja podrazumeva mišljenje koje čovek ima o sebi kao pripadniku društva ili manje društvene grupe čiji sistem vrednosti prihvata, tako da nije ni bitno toliko šta kolege kažu, jer bi se to odnosilo više na ugled, kao kategoriju dostojanstva. Sud je naveo da policijski službenik nije promenio mišljenje o samom sebi zbog pretnji i vređanja, da nije došlo do poremećaja njegovog duševnog stanja, te da ni kolege (svedoci postupka) nisu primetili promenu raspoloženja kod istog.

Policijski službenici, gospodo sudije, jesu posebno osposobljeni i istrenirani da reaguju hladne glave u situacijama kada građani jedni druge vređaju i upućuju pretnje međusobno. To je neupitno. Ali niko nije robot i niko od policijskih službenika nije bez emocija kada su te pretnje i uvrede direktno upućene njemu. Svako tada trpi duševni bol i patnju. Normalno je da to negativno utiče na njegovu čast i ugled, makar na čast. Ni u jednoj stučnoj školi, ranije Srednjoj školi unutrašnjih poslova, sada Centru za osnovnu policijsku obuku, ne trenira se, niti uči, da policijski službenici budu bez časti i ugleda i da može bilo ko, bilo gde i bilo kada da ih vređa i da im preti tokom obavljanja službenih dužnosti. Takođe, ni Kriminalističko-policijski univerzitet nema taj predmet u studijskom planu i programu.

Još jednom da ponovimo – policijski službenici su samo građani u odelu, koji imaju dostojanstvo, čast i ugled i kojima vi ne omogućavate da za povređivanje ovih vrednosti, zajemčenih ustavom, dobijaju adekvatnu nadoknadu na ime nematerijalne štete u privatnim parnicama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *